EkonomijaGN News Redakcija12.11.2026. 22:01pre 2 h

Microsoftovo istraživanje: kompanije šire AI, ali merenje učinka i obuka zaposlenih zaostaju

Istraživanje koje je Microsoft naručio od IDC-a obuhvatilo je više od 5.200 rukovodilaca iz 28 industrija. Rezultati ukazuju na vezu između organizovanog uvođenja AI sistema i većeg prijavljenog povrata, ali ne dokazuju da je tehnologija sama izazvala bolji poslovni rezultat.

Plaza između zgrada na Microsoftovom kampusu u Redmondu; arhivska fotografija iz 2006. godine, autor Jonathan Schilling, CC BY-SA 4.0. — Jonathan Schilling / Wikimedia Commons. CC BY-SA 4.0 (https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0). Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Plaza_on_the_Microsoft_Redmond_campus.jpg. Obrada: slika konvertovana u WebP.

Veliki uzorak, ali i važna napomena o naručiocu

Microsoft je objavio rezultate istraživanja koje je za kompaniju sprovela analitička kuća IDC, sa odgovorima više od 5.200 viših poslovnih i IT rukovodilaca iz 28 industrija. Tema je način na koji organizacije pokušavaju da pređu sa pojedinačnih AI proba na širu poslovnu primenu. U tekstu se najzrelijih deset odsto organizacija na IDC skali naziva „Frontier Firms“, odnosno firmama koje su u primeni veštačke inteligencije stigle najdalje.

Brojevi su korisni kao pregled stavova velikog broja rukovodilaca, ali zahtevaju oprez. Istraživanje je naručio Microsoft, dobavljač cloud i AI rešenja, a rezultati su zasnovani na prijavljenim iskustvima ispitanika. I sama objava naglašava da je reč o povezanosti organizacionih praksi i poslovnog učinka, a ne o dokazu da je AI sam izazvao bolji rezultat. Zbog toga podatke ne treba čitati kao nezavisnu prognozu zarade niti kao garanciju povrata.

Prijavljeni povrat raste sa zrelošću primene

Prema objavljenim rezultatima, najzrelije organizacije prijavljuju prosečan četvorostruki povrat na ulaganje u AI, dok je kod sporijih usvojitelja odnos 2,7 puta. Još veća razlika vidi se kod najviših prijavljenih učinaka: 39 odsto „Frontier Firms“ navodi povrat od najmanje pet puta, naspram četiri odsto u grupi sporijih usvojitelja. Ovi brojevi pokazuju kako ispitanici procenjuju rezultate, ali bez javnog uvida u pojedinačne finansijske izveštaje ne predstavljaju revizorski potvrđenu dobit.

Merenje ostaje slabija tačka. Samo 61 odsto svih organizacija kaže da ima visoko poverenje u sopstvenu sposobnost da izračuna povrat od AI ulaganja. U najzrelijoj grupi taj udeo dostiže 93 odsto. Razlika sugeriše da kompanije koje jasnije određuju ciljeve i pokazatelje lakše povezuju tehnologiju sa poslovnim rezultatima. Istovremeno, ona upozorava da poređenje iznosa ulaganja nema mnogo smisla ako organizacija pre početka projekta nije definisala troškove, očekivanu uštedu i način merenja.

Agenti se šire brže od pravila i veština

Upravljanje AI agentima postaje poseban organizacioni zadatak. Istraživanje navodi da 65 odsto organizacija ima neki postupak upravljanja agentima, dok 60 odsto izražava visoko poverenje u bezbednost i upravljanje AI sistemima. Među najzrelijim firmama 87 odsto prijavljuje formalno upravljanje, a 96 odsto navodi da agente već koristi u široj primeni. U celom uzorku, međutim, 36 odsto organizacija još pilotira agente, pa tržište nije jednako razvijeno.

Još veći jaz postoji kod zaposlenih. Poverenje radne snage u AI prijavljuje 67 odsto organizacija, ali samo 20 odsto ima sveobuhvatnu strategiju razvoja veština na nivou cele firme. U grupi „Frontier Firms“ takve programe navodi 80 odsto ispitanika. To je važna razlika: kupovina softvera ne obezbeđuje da zaposleni znaju kada rezultat modela treba proveriti, kako se štite poverljivi podaci ili ko snosi odgovornost za odluku u kojoj je korišćen automatizovani sistem.

Širenje na više poslovnih jedinica ostaje prepreka

Organizacije obuhvaćene istraživanjem koriste AI u proseku u 6,5 poslovnih oblasti, a 66 odsto navodi značajne ili transformativne rezultate. Ipak, samo 48 odsto kaže da je primenu proširilo na više poslovnih jedinica. To pokazuje razliku između uspešnog projekta u jednom timu i stabilnog sistema koji mora da radi kroz različite procese, baze podataka, pravila pristupa i odgovornosti. Najzrelije firme češće povezuju agente kroz više radnih tokova, ali takva orkestracija povećava i potrebu za nadzorom.

Uprkos neizvesnosti, 71 odsto ispitanih očekuje da će u narednih 12 meseci povećati AI budžet najmanje deset odsto. Za rukovodioce u Srbiji najkorisnija poruka nije obećanje brzog prinosa, već redosled rada koji se može proveriti: jasno definisan poslovni problem, merljivi pokazatelji, pravila bezbednosti, obuka zaposlenih i tek zatim širenje. Microsoftovo istraživanje podržava takav obrazac, ali konačnu odluku o ulaganju svaka organizacija mora da zasnuje na sopstvenim troškovima, rizicima i dokazanim rezultatima.

Izvori

https://blogs.microsoft.com/blog/2026/11/12/scaling-ai-value-without-losing-control-lessons-from-frontier-firms/

Komentari

Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.