NASA: skriveni pratilac mogao bi da izaziva bljeskove džinovske zvezde svakih 113 dana
Rendgenski teleskop Chandra pružio je trag o nevidljivom objektu pored masivne zvezde AT 2016blu, udaljene oko 30 miliona svetlosnih godina. U pitanju bi mogla biti crna rupa ili neutronska zvezda.
Rendgenski teleskop dao važan trag o neobičnim bljeskovima
Astronomi koji koriste NASA-inu rendgensku opservatoriju Chandra pronašli su novi trag za objašnjenje neobičnog ponašanja veoma masivne zvezde AT 2016blu. Ta zvezda se nalazi u spiralnoj galaksiji NGC 4559, približno 30 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Istraživači procenjuju da ima najmanje 33 puta veću masu od Sunca. Ono što je posebno izdvaja jeste činjenica da je njen sjaj u vidljivom delu spektra više od petnaest godina pokazivao ponavljajuća pojačavanja i slabljenja.
Prema NASA-inom objašnjenju, snažni bljeskovi vraćaju se približno svakih 113 dana. Takva pravilnost navela je naučnike da potraže mogući orbitalni uzrok, a nova rendgenska posmatranja podržavaju ideju da masivna zvezda nije sama. Najverovatnije ima veoma zbijenog pratioca koji tokom međusobnog kretanja preuzima deo njenog materijala. To je objašnjenje koje se uklapa u prikupljene podatke, ali ne znači da su svi detalji sistema već poznati.
Crna rupa ili neutronska zvezda?
Skriveni pratilac mogao bi, prema istraživačima, da bude crna rupa zvezdane mase ili neutronska zvezda. Obe vrste objekata nastaju u završnim fazama života određenih masivnih zvezda i imaju izuzetno snažno gravitaciono polje. Međutim, ova dva moguća objašnjenja nisu isto, pa NASA ne predstavlja jedno od njih kao definitivno potvrđeno. Za preciznije određivanje prirode pratioca biće potrebna dalja posmatranja i analiza podataka.
Predloženi mehanizam bljeskova podrazumeva da snažna gravitacija pratioca povlači gas sa AT 2016blu. Dok se materijal kreće i zagreva, može proizvoditi rendgensko zračenje koje Chandra registruje. To pomaže da se povežu ponavljajući periodi pojačanog sjaja i prisustvo nevidljivog objekta. Ipak, posmatranje rendgenskog zračenja samo po sebi nije fotografija crne rupe i ne dokazuje bez ostatka da je upravo crna rupa skrivena iza uočenog fenomena.
Gde se sistem nalazi i šta prikazuje NASA fotografija
Zvezda AT 2016blu nalazi se blizu spoljnog dela galaksije NGC 4559. Na pratećoj naučnoj ilustraciji prikazan je širi spiralni sistem, a istraživači posebno označavaju manji region u kojem je zvezda zabeležena. Prikaz kombinuje rendgenske podatke Chandre i optička posmatranja projekta Sloan Digital Sky Survey. Zbog toga boje i označena područja imaju zadatak da pomognu razumevanju podataka dobijenih različitim instrumentima.
Izvor fotografije objašnjava da neke druge svetle tačke u označenom području predstavljaju pojedinačne zvezde ili zvezdana jata koja su suviše udaljena ili nerazlučiva za neposredno povezivanje sa navodnim pratiocem. Zato ne treba svaku vidljivu tačku na slici poistovećivati sa crnom rupom ili neutronskom zvezdom. Fotografija je deo autentičnog naučnog materijala objavljenog uz istraživanje, a potpis uključuje NASA/CXC, istraživače Univerziteta Virdžinija, SDSS i stručnjake za obradu slike.
Zašto su periodični bljeskovi značajni za astronomiju
Posmatranje zvezdanog sistema tokom više godina omogućava istraživačima da razlikuju slučajne promene sjaja od ponovljivih obrazaca. Kod AT 2016blu naročito je važan približni period od 113 dana, jer se vremenski ritam može upoređivati sa modelima kruženja dva tela i prenosa materijala. Ako dalja istraživanja potvrde takav scenario, astronomi će dobiti jasniji primer kako masivne zvezde razmenjuju materijal sa veoma gustim pratiocima.
Za čitaoce je možda najzanimljivije što predmet istraživanja nije nešto što se na fotografiji direktno vidi kao običan objekat. Naučnici zaključuju o njegovom mogućem postojanju na osnovu svetlosti, rendgenskog zračenja i njihovih promena kroz vreme. NASA je o nalazu izvestila u novembru 2026. godine, ali time nije saopštila da je sistem tek tada nastao niti da će uskoro eksplodirati kao supernova. Za takve tvrdnje bili bi potrebni posebni dokazi koji nisu sadržani u objavljenom materijalu.
Izvori
Podeli vest
Pošaljite ovu vest prijateljima. Link prikazuje naslov i fotografiju članka.
Komentari
Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.
Srodne vesti
NASA izdvojila NGC 206: u Andromedi postoji oblak mladih zvezda širok 4.000 svetlosnih godinanauka
NASA priprema Blue Moon: Kejti Spajser proverava kabinu budućeg lunarnog lenderanauka
NASA: mangrovske šume ponovo se šire — šta su otkrili satelitski snimcinauka
NASA: fotografije astronauta Gemini pomogle su nastanku satelitskog posmatranja Zemljenauka
Učitavanje komentara...