Habl otkrio neobične kosmičke lukove: teleskop Roman nastavlja potragu za tamnom materijom
NASA je prikazala raznovrsne gravitacione sočiva koje je snimio Habl. Neki udaljeni objekti izgledaju kao lukovi i prstenovi, a istraživači će njihove oblike upoređivati sa širokim snimcima novog teleskopa Roman kako bi proučavali galaksije i tamnu materiju.
Zašto se galaksije pretvaraju u lukove
Na novim prikazima NASA pojedine udaljene galaksije ne liče na uobičajene spirale i elipse. Njihova svetlost razvlači se u tanke lukove, a ponekad gotovo zatvara prsten oko neke bliže galaksije. Nije reč o tome da su udaljeni objekti zaista poprimili takav oblik. Masivna galaksija koja se nalazi između njih i nas zakrivljuje putanju njihove svetlosti, ponašajući se poput ogromnog prirodnog sočiva. Habl je zabeležio različite primere ovog efekta kako bi pripremio naučna posmatranja teleskopa Nensi Grejs Roman.
U jednoj vrsti prizora udaljeni objekat pojavljuje se kao dugačak luk, a sa suprotne strane sočiva vidi se njegova manja, obrnuta slika. U drugima svetlost pravi skoro potpun Ajnštajnov prsten; ponekad se ista pozadinska galaksija prikazuje četiri puta. Svaka ovakva slika nosi informacije o položaju i masi galaksija na putu svetlosti. Zato ovi neobični oblici nisu samo atraktivne fotografije već podaci iz kojih astronomi pokušavaju da izmere strukture koje inače ne mogu direktno da vide.
Habl za detalje, Roman za veliki deo neba
Ova dva svemirska teleskopa nisu zamišljena kao međusobne zamene. Habl je naročito koristan kada astronomi žele precizan prikaz pojedinačnog objekta, posebno u vidljivom i ultraljubičastom svetlu. Takva oštrina pomaže da se razdvoje tanki lukovi, sitne svetle tačke i složene strukture u galaksijama koje deluju kao gravitaciona sočiva. Njegov nedostatak za masovna istraživanja jeste to što, u poređenju sa Romanom, istovremeno obuhvata relativno mali deo neba.
Roman, koji posmatra pretežno u infracrvenom delu spektra, namenjen je širokim pregledima kosmosa. Umesto da se oslanjaju samo na pažljivo izabrane pojedinačne sisteme, istraživači će moći da analiziraju mnogo veći uzorak gravitacionih sočiva. Kada novi teleskop pronađe posebno zanimljiv objekat, Habl može ponovo da ga snimi i pruži dodatne detalje. Time se kombinuju dve prednosti: velika statistika sa Romana i preciznija provera složenih sistema pomoću Habla.
Traganje za tamnom materijom
Najvažniji naučni cilj nije samo broj otkrivenih lukova. Količina i raspored materije u galaksiji prvog plana određuju koliko će se svetlost udaljenog izvora izobličiti. Astronomi iz tog izobličenja procenjuju ukupnu masu sočiva, uključujući nevidljivu komponentu koju nazivamo tamna materija. Poređenjem velikog broja sistema mogu da istraže kako je ona raspoređena i da li se ponaša onako kako predviđaju savremeni teorijski modeli. Sama fotografija pritom nije dokaz jednog određenog modela, već polazište za merenje.
Posebno su zanimljiva mala odstupanja u obliku zakrivljenih lukova. Ona bi mogla da ukazuju na guste skupove tamne materije koji nisu jasno vidljivi preko sopstvene svetlosti. NASA objašnjava da se na taj način mogu proveravati predviđanja takozvanog modela hladne tamne materije o postojanju manjih struktura. Razlike između plavičastih i crvenkastih prikaza galaksija istovremeno pomažu istraživačima da razumeju sastav zvezdanih populacija i promene kroz koje su galaksije prošle tokom istorije svemira.
Šta sledi u zajedničkom istraživanju
Predstavljena zbirka pokazuje koliko se gravitaciona sočiva međusobno razlikuju. Neka su gotovo simetrična, druga imaju više odvojenih slika, a ponegde prašina u galaksiji prvog plana prikriva deo luka. NASA navodi da su određeni primeri najpre pronađeni instrumentom DESI, namenjenim spektroskopskim istraživanjima tamne energije, pa ih je Habl naknadno posmatrao. Njihovo detaljno proučavanje služi i za razvoj računarskih metoda koje će automatski tražiti slične, ali slabije uočljive oblike na budućim Romanovim panoramama.
Za čitaoca je najvažnije sledeće: kada vidimo svetlost udaljene galaksije kao luk ili prsten, zapravo posmatramo kako gravitacija menja put svetlosti kroz kosmos. Uz Habla i Roman naučnici će takve prizore koristiti kao prirodne instrumente za merenje nevidljive mase. Naredni rezultati tek treba da pokažu koliko će novi pregledi neba unaprediti postojeće modele. Zasad NASA-in materijal pokazuje da bi saradnja teleskopa sa različitim mogućnostima mogla da otvori precizniji pogled na rast galaksija i raspored tamne materije.
Izvori
Podeli vest
Pošaljite ovu vest prijateljima. Link prikazuje naslov i fotografiju članka.
Komentari
Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.
Učitavanje komentara...