MIT napravio meku senzorsku površinu koja digitalno prati savijanje i uvrtanje

Optička vlakna prate promenu oblika

Istraživači MIT-a razvili su površinu koja digitalno prati sopstveni oblik dok se savija i uvija. U materijal su ugrađena meka optička vlakna. Kada se ploča savije, vlakna se savijaju zajedno s njom i menjaju obrazac svetlosti koja kroz njih prolazi. Upravo ta promena pruža podatak iz kojeg sistem može da prati kako se čitava površina pomera.

Važna razlika u odnosu na krute senzore jeste to što istraživači ciljaju potpuno meku i rastegljivu senzorsku površinu. Qifan Yu, student mašinstva na MIT-u, kaže da bi takva konstrukcija mogla biti bezbednija pri dodiru sa čovekom ili mekim okruženjem. To je procena istraživačkog tima o potencijalu dizajna, ne potvrda gotovog medicinskog ili komercijalnog proizvoda.

Sistem nastavlja da radi i kada deo vlakana otkaže

Tim je pokazao i određenu otpornost na oštećenje. Čak i kada je nekoliko vlakana presečeno ili odvojeno, preostala vlakna mogu tačno da rekonstruišu ukupan oblik površine. To je praktično važno za svaku savitljivu senzorsku mrežu: jedan lokalni prekid ne mora automatski da učini čitavu ploču neupotrebljivom.

Objavljeni rezultat potvrđuje princip rada pri savijanju i uvrtanju, kao i rekonstrukciju oblika posle prekida nekoliko vlakana. Dostupne verifikovane tvrdnje ne potvrđuju cenu, radni vek, industrijsku serijsku proizvodnju niti ponašanje posle dugotrajnog habanja. Zato ovu vest treba čitati kao istraživački prototip i novu metodu merenja, a ne kao uređaj koji je već dostupan kupcima.

Šta je stvarna vrednost pristupa

Suština rešenja je da sama površina postaje senzor, umesto da se njen položaj procenjuje samo u nekoliko izdvojenih tačaka. Meka vlakna menjaju svetlosni obrazac zajedno sa čitavom pločom, dok višak vlakana omogućava rekonstrukciju i posle lokalnog kvara. Potencijal za bezbedniji kontakt s ljudima ostaje obećavajući pravac koji tek zahteva dodatnu proveru u konkretnim primenama.