NASA: ozonska rupa nad Antarktikom sedma najveća za 48 godina, ali oporavak nije zaustavljen
NASA je 9. novembra objavila analizu prema kojoj je ozonska rupa nad Antarktikom tokom 2026. bila sedma najveća po površini u 48 godina merenja. Naučnici ističu važnu razliku: rupa je bila velika, ali nije bila među najdubljima, a dugoročni oporavak ozonskog sloja i dalje je očekivan.
Velika površina ne znači i najveću dubinu
NASA je u analizi objavljenoj 9. novembra 2026. saopštila da je ozonska rupa nad Antarktikom ove sezone bila sedma najveća po površini u 48 godina praćenja. Poredak se odnosi na prosečnu površinu tokom vrhunca godišnjeg slabljenja ozonskog omotača, od 7. septembra do 13. oktobra. Dnevni maksimum površine zabeležen je 18. septembra. To su podaci o konkretnoj sezoni, a ne tvrdnja da je stanje svake godine jednako loše ili da oporavak nije moguć.
Važno je odvojiti veličinu područja sa malo ozona od najmanje izmerene koncentracije unutar tog područja. Prema NASA, 2026. rupa jeste bila široka, ali nije bila među istorijski najdubljima. Zbog toga samo velika obojena površina na satelitskoj mapi ne daje celu sliku. Za potpunije poređenje istraživači posmatraju površinu, dubinu, trajanje sezonskog slabljenja i dugoročan niz merenja.
Šta zapravo pokazuje mapa ozonske rupe
Ozonska rupa nije otvor u atmosferi kroz koji potpuno nedostaje zaštitni gas. Naučnici tim nazivom označavaju oblast u kojoj je koncentracija stratosferskog ozona pala ispod 220 Dobsonovih jedinica, istorijskog praga koji omogućava poređenje različitih godina. Ozonski sloj apsorbuje deo štetnog ultraljubičastog zračenja, važnog za zdravlje ljudi, životinja i biljaka. Zato se njegove promene prate satelitima i instrumentima sa Zemlje, a ne samo vizuelnim izgledom mape.
NASA u novoj analizi podseća da se satelitski podaci o ozonu prikupljaju od 1979. godine. Tokom gotovo pet decenija korišćeni su različiti instrumenti, od TOMS merenja na starijim satelitima do instrumenata OMI i OMPS. Podaci za 2026. uključuju OMPS instrument na satelitu NOAA-20. Takav dug niz pomaže da se kratkotrajna kolebanja razlikuju od promena koje se razvijaju kroz decenije.
Zašto je polarni vrtlog bio važan 2026.
Za posebno veliku površinu ozonske rupe 2026. doprineo je neuobičajeno snažan antarktički polarni vrtlog. Reč je o atmosferskoj cirkulaciji koja u hladnom delu godine zadržava veoma niske temperature nad polarnim područjem. Takvi uslovi pogoduju hemijskim procesima u kojima reaktivni hlor i brom razgrađuju ozon. NASA navodi da su temperature i stratosferska cirkulacija važni razlozi zašto se godišnje površine razlikuju čak i kada se dugoročni pritisak štetnih hemikalija postepeno smanjuje.
U prošlosti su se za hlađenje i raspršivanje aerosola koristila jedinjenja poput hlorofluorougljenika, poznata kao CFC. Ona dugo opstaju u atmosferi, a u stratosferi se pod uticajem ultraljubičastog zračenja razlažu i oslobađaju hlor. Jedan reaktivni atom može učestvovati u ponovljenim reakcijama koje razgrađuju ozon. Zbog toga posledice ranijih emisija ne nestaju odmah nakon promene pravila za proizvodnju i upotrebu tih supstanci.
Oporavak traje decenijama
Montrealski protokol, međunarodni sporazum iz 1987. godine, postepeno je ograničio proizvodnju i potrošnju hemikalija koje oštećuju ozonski omotač. NASA ističe da je taj sporazum ključan za očekivani dugoročni oporavak. Prema modelima koje agencija prenosi, povratak antarktičkog ozonskog sloja na nivo približan stanju iz 1980. očekuje se u 2070-im godinama. To je naučna procena vremenskog okvira, a ne tačan datum kada će ozonska rupa prestati da postoji.
Ovogodišnja velika rupa zato nije dokaz da mere zaštite nisu uspele, kao što ni jedna mala rupa sama po sebi ne bi dokazala da je posao završen. Za razumevanje trenda potrebna su dugotrajna merenja i praćenje hemikalija koje se i dalje zadržavaju u atmosferi. GN News uz ovu vest koristi javno dostupnu NASA naučnu vizuelizaciju iz 2026, preuzetu preko Wikimedia Commons. To je ilustracija zvaničnih naučnih podataka, a ne fotografija stvarnog otvora u atmosferi.
Izvori
Podeli vest
Pošaljite ovu vest prijateljima. Link prikazuje naslov i fotografiju članka.
Komentari
Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.
Srodne vesti
NASA: četiri istraživača izašla iz simulirane baze na Marsu posle 378 dana – evo šta su naučilinauka
NASA bira osam kompanija za bazu na Mesecu: robot PROMISE tražiće led, planira se i strujanauka
NASA ponovo traži astronaute: prijave do 3. decembra, šta se traži i ko može da konkurišenauka
NASA predstavila X-70 Fractal: eksperimentalni avion čiji se sistemi mogu brzo menjatitehnologija
Učitavanje komentara...