Džem u Srbiji moraće da ima više voća: šta se menja od 2028. godine
Novi pravilnik povećava minimalnu količinu voća u džemu sa 350 na 450 grama po kilogramu. Promene za ekstra džem i marmeladu donose preciznije deklaracije, ali nova pravila počinju da se primenjuju tek 1. januara 2028.
Koliko voća će zaista biti u tegli
Kada kupujete džem, boja, ukus i slika voća na ambalaži ne govore nužno koliko je voća u gotovom proizvodu. Srbija je izmenila pravilnik o kvalitetu voćnih džemova, želea, marmelade, pekmeza i zaslađenog kesten pirea. Osnovna promena je veća propisana količina voćne pulpe ili pirea u kilogramu džema. Zato će potrošači imati jasnije osnovne zahteve za sadržaj ovih proizvoda, nezavisno od marketinškog izgleda ambalaže.
Prema novom pravilniku, za kilogram standardnog džema biće potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, umesto dosadašnjih 350 grama. To je povećanje propisanog minimuma za 100 grama po kilogramu, odnosno sa 35 na 45 procenata izraženo kao udeo početnog voćnog sastojka. Ne znači, međutim, da će svaki džem na polici imati isti recept niti da je sadržaj šećera u svim vrstama jednako određen.
Kod ekstra džema minimum je podignut sa 450 na 500 grama voća po kilogramu. Za neke vrste voća pravilnik predviđa posebne granice, pa nije precizno tvrditi da svaka tegla bez izuzetka mora da sadrži 450 grama. Pri poređenju proizvoda potrebno je pogledati konkretnu vrstu voća i deklaraciju, a ne oslanjati se samo na reč džem u nazivu.
Šta je marmelada, a šta domaća marmelada
Novo uređenje preciznije razdvaja nazive različitih voćnih proizvoda. Za proizvod sa nazivom marmelada od citrusa u fokusu su sastojci dobijeni od citrusnog voća, uključujući odgovarajuće voćne delove i druge dozvoljene sastojke. Na pakovanju može biti naznačena i vrsta citrusa. Takvo razgraničenje je važno jer kupac iz samog naziva treba da razume kakvu je kategoriju proizvoda izabrao.
Domaća marmelada je zasebno opisana kao proizvod želirane konzistencije napravljen od voćne kaše ili pirea kontinentalnog voća, vode i šećera. To znači da reč domaća u ovom slučaju ima propisano značenje u okviru kategorije, a ne da automatski dokazuje da je proizvedena ručno u domaćinstvu. Važno je pročitati pun naziv proizvoda i spisak sastojaka.
Pekmez i žele takođe ostaju među proizvodima koje ovaj pravilnik uređuje. Iako se u svakodnevnom govoru izrazi džem, marmelada i pekmez često mešaju, proizvođači moraju da koriste nazive i deklaracije u skladu sa važećim zahtevima. Za kupca to omogućava jasnije poređenje sličnih proizvoda, ali samo pravilno označavanje ne govori sve o pojedinačnom ukusu ili kvalitetu.
Od kada važe promene i šta da gledate u prodavnici
Iako su izmene objavljene 2026. godine, njihova primena počinje 1. januara 2028. godine. To je važna razlika: nova pravila nisu zahtev koji danas u potpunosti mora da ispuni svaka tegla na polici. Za proizvode koji su ranije upakovani i deklarisani predviđen je prelazni period, sa krajnjim rokom do 30. juna 2028. godine, pod uslovima iz propisa.
Prilikom kupovine praktično je uporediti naziv proizvoda, vrstu voća i podatke o sastavu. Dve tegle sličnog izgleda mogu da pripadaju različitim kategorijama ili da sadrže različite udele voćnog dela. Viši propisani minimum voća ne znači da će cena svih džemova automatski porasti za isti procenat: trošak zavisi od voća, recepture, proizvođača i tržišnih uslova, o kojima pravilnik ne propisuje cenu.
Za proizvođače će naredni period predstavljati vreme za prilagođavanje receptura i oznaka, a za potrošače priliku da lakše razumeju razliku između proizvoda. Suština promene nije u zabrani džema, već u povećavanju minimalnog voćnog sastava i preciznijem imenovanju onoga što se prodaje. Datum početka primene i izuzeci po vrstama voća ostaju najvažnije informacije koje treba zapamtiti.
Izvori
Prikazani su izvorni linkovi korišćeni za proveru objavljenih činjenica.
Komentari
Komentari se objavljuju nakon moderacije.
Još nema objavljenih komentara.