Webb proučava tragove sudara koji oblikuju mlade planetarne sisteme

Retki, ali važni tragovi planetarnih sudara

Astronomi su teleskopom James Webb proučavali mlade zvezdane sisteme sa takozvanim ekstremnim diskovima ostataka, okruženjima sa neuobičajeno velikom količinom toplog materijala u oblasti u kojoj bi u našem sistemu kružile stenovite planete.

Takva okruženja su ređa nego što su teorijski modeli nagoveštavali: na osnovu dosadašnjih podataka naučnici procenjuju da približno jedan odsto mladih zvezda pokazuje uočljive znake ove faze razvoja.

Webb i Spitzer dali uzorak od 21 sistema

Tim koji je predvodila Kate Su iz Space Science Institutea sastavio je uzorak od 21 ekstremnog diska ostataka: pet sistema došlo je iz arhive teleskopa Spitzer, a šesnaest iz Webbovih posmatranja, uključujući dvanaest novoposmatranih diskova.

Istraživači navode da je ovo prvi put da imaju dovoljno veliki skup takvih sistema da mogu pouzdanije da proučavaju celu podklasu, umesto da zaključke izvode iz nekoliko neobičnih pojedinačnih primera.

Srednje infracrveni podaci sa Webba omogućili su timu da razazna sastav materijala u diskovima, dok su posmatrani sistemi mogli da se podele na one bogate silicijumom i one sa manjim udelom silicijuma.

Zašto je ovo važno za priču o nastanku planeta

Razlika u sastavu pomaže istraživačima da procene kakvi su sudari stvarali ostatke: deo uzorka ukazuje na snažne udare velikih tela, dok je kod drugih sistema verovatniji blaži sudar manjih planetarnih embriona.

Nalazi su relevantni i za razumevanje našeg Sunčevog sistema, jer naučnici smatraju da je mlada Zemlja pretrpela ogroman udar tela veličine Marsa, događaj povezan sa nastankom Meseca.