Hablu je pokazao zvezdani fosil: jato Mesije 30 možda čuva tragove davnog sudara galaksija

Zvezdano jato koje je starije od većine sveta koji poznajemo

Jedan od najzanimljivijih načina da se upozna prošlost Mlečnog puta nije pogled na njegov centar, već posmatranje veoma starih zvezda daleko od njega. Na novoj slici teleskopa Habl vidi se kuglasto jato Mesije 30, odnosno M30: gusta grupa zvezda koja se nalazi približno 27.500 svetlosnih godina od nas, u pravcu sazvežđa Jarac. Naučnici koriste ovakve objekte kao tragove iz vremena kada se naša galaksija tek razvijala.

Kuglasta jata nisu obična otvorena zvezdana udruženja. U njima desetine hiljada, a ponekad i milioni zvezda, zauzimaju približno sfernu oblast i često se kreću po spoljnim delovima svojih galaksija. NASA i ESA navode da Mlečni put ima najmanje 150 takvih jata. Njihova starost, od približno 11,5 do 13,5 milijardi godina, čini ih izuzetno dragocenim za rekonstrukciju najranije istorije kosmosa.

Zašto je smer kretanja toliko zanimljiv

Najintrigantnije pitanje nije samo koliko su zvezde stare već i odakle su došle. M30 i neka druga kuglasta jata kruže oko Mlečnog puta u smeru suprotnom od njegove ukupne rotacije. Taj neobičan obrazac podstakao je istraživače da razmotre mogućnost da nisu sva današnja jata nastala u samom Mlečnom putu. Neka su možda pripadala manjim galaksijama koje je naša galaksija tokom dugog razvoja privukla i spojila sa sobom.

To je važna razlika: fotografija sama po sebi nije dokaz jednog konkretnog sudara dve galaksije, nego deo šire slagalice u kojoj astronomi kombinuju starost, hemijski sastav i kretanje zvezda. Ako se jata sa neobičnim orbitama pokažu kao doseljenici iz drugih galaksija, njihovo današnje kretanje pruža priliku da se rekonstruišu događaji koje nije bilo moguće neposredno posmatrati.

Habl je pratio ista područja tokom više godina

Nova slika nije rezultat samo jednog pritiska na dugme. Nastala je povezivanjem podataka iz tri programa posmatranja, sa različitim instrumentima i talasnim dužinama. U programu 10775 korišćena je kamera ACS, a slike u crvenom i bliskom infracrvenom delu spektra otkrile su i zvezde čija je masa svega oko petine Sunčeve. To je značajno jer takve slabije zvezde mogu pomoći pri proceni sastava i strukture jata.

Drugi program, 13297, koristio je kameru WFC3 i filtere za plavlje svetlo radi proučavanja posebnih populacija zvezda, uključujući takozvane plave lutalice. U programu 16298 istraživači su upoređivali kretanje različitih zvezdanih grupa tokom približno 15 godina. Upravo sposobnost teleskopa Habl da se vraća na isto područje daje mu prednost koju jednokratni snimci nemaju: naučnicima omogućava da uoče i veoma sitna pomeranja.

Šta je astronomija naučila iz ovakvih zvezdanih ostrva

Kuglasta jata već više od jednog veka menjaju naše predstave o mestu Zemlje u svemiru. Astronom Harlou Šepli je, analizirajući promenljive zvezde i udaljenosti jata, pokazao da Sunce nije u središtu Mlečnog puta, već da je galaktički centar prema sazvežđu Strelac. Njegove tadašnje procene ukupnih dimenzija galaksije nisu bile tačne, ali je osnovni zaključak o našem položaju bio presudan.

Danas su ova jata svojevrsni fosili galaktičke istorije. Stare zvezde čuvaju tragove hemijskog sastava materijala iz kojeg su nastale, dok njihova putanja može ukazivati na ranije spajanje galaksija. Zato Mesije 30 nije samo estetski privlačna fotografija punog zvezdanog polja, već izvor podataka o davnim epohama u kojima je Mlečni put dobijao današnji oblik.

Fotografija i njeno poreklo

Uz tekst je originalna fotografija jata M30 koju su objavili ESA i NASA, nastala korišćenjem više programa i instrumenata teleskopa Habl. Za čitaoce je važno da je reč o obradi stvarnih astronomskih podataka u različitim talasnim dužinama, a ne o generativno napravljenoj slici. Fotografija se koristi uz navođenje autora i licence CC BY 4.0, kao arhivski naučni prikaz jata M30.