Reka pravi petlju kroz pustinju: astronauti snimili neverovatne krivine kanjona u Juti
Snimak sa Međunarodne svemirske stanice otkriva zašto reka San Huan u Juti pravi ogromne potkovičaste zavoje. NASA objašnjava kako je uzdizanje visoravni tokom miliona godina oblikovalo krajolik.
Neobična slika iz orbite koja objašnjava istoriju Zemlje
Kada se sa Međunarodne svemirske stanice pogleda na jug američke savezne države Juta, jedna reka izgleda gotovo neverovatno: umesto najkraćim putem, ona kroz pustinjski pejzaž pravi niz ogromnih potkovičastih petlji. Astronaut je takav prizor snimio 6. oktobra 2026. godine, a NASA Earth Observatory je fotografiju predstavila kao primer načina na koji geološki procesi ostavljaju vidljive tragove iz svemira. Reč je o kanjonu reke San Huan u području Goosenecks.
Razlog za ovakav oblik nije to što je reka iznenada odlučila da krene zaobilaznim putem. U dalekoj prošlosti tekla je preko relativno ravne površine, gde je mogla slobodno da stvara meandre, odnosno široke zavoje. Kada su se geološki uslovi promenili, voda je nastavila da prati već oblikovanu trasu, ali je postepeno kopala sve dublje u stene ispod sebe.
Kako je visoravan promenila reku
Naučnici uzrok velikog produbljivanja rečnih zavoja povezuju sa uzdizanjem Koloradske visoravni. Kada se područje podigne, reka dobija veći visinski pad prema nizvodnim delovima, a strujanje vode može postati sposobnije da useca korito u podlogu. NASA navodi da neki istraživači važnu fazu ovog procesa smeštaju u period koji je počeo pre oko 20 miliona godina. Tačan redosled i detalji dugotrajnih geoloških promena još su predmet istraživanja.
U današnjem pejzažu vidi se rezultat tog dugog rada. San Huan je zadržao krivine iz vremena kada je tekao ravnijim terenom, ali ih je urezao u stene stare približno 300 miliona godina. Tako su nastali usečeni meandri, poznati i kao goosenecks, odnosno oblici nalik guščjem vratu. U državnom parku koji nosi isto ime kanjon je na pojedinim mestima dubok oko 300 metara.
Osam kilometara reke za samo dva kilometra pravog rastojanja
Najupadljiviji podatak iz NASA-inog opisa pokazuje koliko ova krivudava trasa može biti izražena. Na jednom delu reka između dve tačke pređe približno 8,9 kilometara, iako su one vazdušnom linijom udaljene svega oko 2,1 kilometar. To ne znači da se reka vraća uzvodno: voda sve vreme prati nagib terena, ali unutar snažno savijenog kanjona. Iz visine se taj kontrast između dužine toka i malog rastojanja vidi mnogo jasnije nego sa tla.
Slični meandri mogu da se razvijaju i na nizijskim rekama, ali na San Huanu je neobično to što su krivine ostale gotovo zarobljene u stenovitom reljefu. Zato fotografija nije samo zanimljiv geografski prizor. Ona pomaže čitaocima da zamisle da današnja duboka dolina nekada nije izgledala ovako i da se oblik rečnog toka može nasleđivati iz sasvim drugačijeg pejzaža.
Zašto je ovo mesto poznato i astronomima
Goosenecks State Park privlači pažnju i kada sunce zađe. Zbog udaljenosti od velikih gradova, suvog pustinjskog okruženja i vrlo malog svetlosnog zagađenja, područje je 2021. dobilo status Međunarodnog parka tamnog neba. NASA navodi da su ovde pogledom bez teleskopa dostupni brojni zanimljivi delovi noćnog neba, uključujući određena zvezdana jata i guste oblasti Mlečnog puta.
Na taj način jedno mesto povezuje dve naučne priče: danju pokazuje kako voda i tektonske sile mogu da menjaju reljef milionima godina, a noću omogućava proučavanje zvezda bez preteranog uticaja veštačkog osvetljenja. Fotografija iz orbite daje dodatnu perspektivu jer čitavu rečnu krivinu smešta u širi izgled visoravni.
Kako je fotografija napravljena i zašto je verodostojna
NASA je navela i tehničke detalje snimanja. Astronaut iz posade 75. ekspedicije fotografisao je područje 6. oktobra kamerom Nikon Z9 i objektivom žižne daljine 400 milimetara. Snimak nosi oznaku ISS075-E-188830 i deo je programa fotografisanja Zemlje sa Međunarodne svemirske stanice. Fotografija je naknadno blago kropovana, pojačan joj je kontrast i uklonjeni su artefakti objektiva, što je standardna obrada radi čitljivijeg prikaza reljefa.
GN News koristi stvarnu arhivsku NASA-inu fotografiju, javno dostupnu i na Wikimedia Commons kao delo u javnom domenu, a ne generativnu sliku. Uz fotografiju je naznačeno njeno poreklo i obrada. Snimak pokazuje realnu topografiju pustinje, ali je važno imati u vidu da prikaz potiče iz oktobra 2026. godine, a ne iz dana kada je ovaj članak objavljen.
Izvori
Podeli vest
Pošaljite ovu vest prijateljima. Link prikazuje naslov i fotografiju članka.
Komentari
Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.
Učitavanje komentara...