Astronomi otkrili dva prstena oko mrtve zvezde: mogući tragovi preživelih planeta
Astronomi su pomoću teleskopa VLT Evropske južne opservatorije otkrili neuobičajen sistem dva odvojena prstena gasa i prašine oko belog patuljka J1328−1450. Istraživači smatraju da bi prstenove mogla da održavaju dva manja nebeska tela koja su preživela smrt nekadašnje zvezde, ali njihovo postojanje tek treba dodatno potvrditi.
Beli patuljak sa neobičnim ostacima planetarnog sistema
Kada zvezda poput Sunca potroši glavno gorivo, završetak njenog života ne mora da znači da nestaje svaki trag planeta koje su oko nje kružile. Međutim, novi rezultat astronoma objavljen 27. oktobra 2026. pokazuje da ostaci sistema mogu biti složeniji nego što se ranije pretpostavljalo. Koristeći instrument X-Shooter na Velikom teleskopu ESO (VLT) u Čileu, međunarodni tim pronašao je neobičan raspored materijala oko belog patuljka J1328−1450, mrtvog i izuzetno gustog jezgra nekadašnje zvezde.
Umesto uobičajene jednostavnije strukture, podaci ukazuju na dva zasebna koncentrična prstena gasa, sa jasno izdvojenim prostorom između njih. Takav oblik je za istraživače naročito značajan zato što može da pokaže kako se nekadašnji planetarni sistemi menjaju posle smrti svoje zvezde. Umetnička ilustracija uz ovu vest prikazuje mogući izgled prstenova; nije fotografija konkretnih malih nebeskih tela.
Dva preživela tela možda održavaju prstenove
Jedno od objašnjenja koje tim izdvaja jeste prisustvo dva planetesimala, odnosno manjih čvrstih tela koja su opstala nakon burnih završnih faza života zvezde. Istraživači procenjuju da bi telo koje utiče na unutrašnji prsten moglo da ima prečnik od nekoliko kilometara, dok bi ono u spoljašnjem prstenu moglo da dostigne veličinu Plutona, pa čak i Meseca. To su procene izvedene iz modela raspodele gasa, a ne direktna merenja veličine posmatranih planeta.
Dok se ova tela kreću, mogla bi da dolaze u kontakt sa prašinom i ostacima stenovitog materijala i oslobađaju gas koji se raspoređuje duž prstenova. Na taj način nastaje relativno stabilna struktura iako sama zvezda više nema uslove kakve je imala tokom svog glavnog životnog perioda. Naučnici ipak ostavljaju prostor za druga objašnjenja i dodatna posmatranja, jer za sada nema neposredne slike koja bi jednoznačno potvrdila oba pretpostavljena tela.
Hemijski sastav govori o sudbini nekadašnjih planeta
Spektroskopska posmatranja otkrila su u materijalu oko J1328−1450 kalcijum, kiseonik, magnezijum i gvožđe. To su elementi koji se nalaze i u stenovitim delovima planeta našeg Sunčevog sistema. Posebno je zanimljivo što dva prstena nemaju jednak hemijski sastav: unutrašnji je bogatiji magnezijumom u gasovitom obliku, dok je u spoljašnjem njegovo prisustvo znatno slabije. Ta razlika može biti važan trag o telima koja su se raspala ili i dalje opstaju u sistemu.
Prema jednom scenariju, dva planetesimala potiču od različitih planeta koje su bile sastavljene od drugačijih materijala. Druga mogućnost je da su to ostaci različitih slojeva jednog nekadašnjeg tela, na primer njegovog omotača i unutrašnjosti. Instrument X-Shooter omogućio je istraživačima da proučavaju različite brzine gasa, što je bio ključni pokazatelj da se radi o dve odvojene oblasti. Rezultati su predstavljeni u naučnom radu objavljenom u časopisu Nature Astronomy.
Da li se nešto slično može dogoditi našem Suncu?
Otkriće pruža naučnicima mogućnost da bolje razumeju vrlo daleku budućnost planetarnih sistema. I naše Sunce će, kada iscrpi gorivo, proći kroz faze snažnog širenja i kasnije završiti kao beli patuljak. Tokom takvog procesa planete i manja tela mogu biti izloženi velikim poremećajima, zagrevanju i sudarima, dok ostaci čvrstih planeta mogu da završe kao prašina i gas oko zvezdanog ostatka. Ipak, ne treba zaključiti da će naš sistem nužno izgledati identično ovom belom patuljku.
Za čitaoca je najvažnije to što astronomi ne otkrivaju samo nove planete oko živih zvezda, već proučavaju i njihove tragove mnogo nakon što je prvobitna zvezda prestala da svetli na isti način. Ovaj rezultat još ne dokazuje da se dva velika planetesimala mogu direktno videti, ali daje novu metodu za proučavanje hemijskog sastava i dinamike razorених svetova. Ilustracija ESO/L. Calçada koristi se uz licencu CC BY 4.0 i navođenje autora, uz jasno upozorenje da prikazuje model mogućeg izgleda sistema.
Izvori
Podeli vest
Pošaljite ovu vest prijateljima. Link prikazuje naslov i fotografiju članka.
Komentari
Prikaz odobrenih komentara je dostupan. Slanje novih komentara biće uključeno kada se završe zaštita od zloupotreba i urednička moderacija.
Učitavanje komentara...